Већ, сада, давне 1993. године група ентузијаста и заљубљеника у овај лијепи спорт предвођена тада предсједником СРД Бања Лука покренула је иницијативу за формирање Спортско риболовног савеза Републике Српске. Иницијативу је прихватило надлежно министарство тадашње Владе Републике Српске и за предсједника Иницијативног одбора за оснивање СРС РС именовало Милована Живковића. Одмах послије тога приступило се припремама Оснивачке скупштине и неопходних докумената за оснивање Савеза. Све се то радило уз несебичну помоћ СРД Бања Лука, чијих је 28 чланова, заједно са Душаном Стегићем из Градишке и Ратком Михајловићем из Рипча, потписало списак од законом предвиђених 30 лица оснивача Савеза.
Из реда ових лица изабран је Иницијативни одбор, који је убрзо припремио приједлог Статута и друга неопходна оснивачка акта. Заједно са овим пословима, радило се и на припреми Оснивачке скупштине. Пошто се ради о спорту чије су активности искључиво везане за воду, одлучено је да се Оснивачка скупштина одржи у Градишци, у непосредној близини ријеке Саве, која је не само изузетна, богата рибом и гдје лове скоро сви спортски риболовци из окружења, већ и због тога што се у Градишци на ријеци Сави налази најбоља спортско риболовна стаза у бившој Југославији, на којој се 1990. године требало одржати Европско првенство у такмичарској дисциплини „Лов рибе удицом на пловак“ у категорији сениора.
Да обезбиједи све услове у вези са организацијом Скупштине, прихватило се Удружење спортских риболоваца „Амур“ из Градишке. У припремном дијелу је све текло утврђеном динамиком и 25. децембра 1993. године, у Градишци се окупило 27 позваних делегата из СРД Републике Српске. Сви они су уложили посебан напор да допутују у град на Сави, јер се зна какви су безбједоносни и сви други услови за путовања били у то вријеме.Само ријетки од њих, са доста храбрости, су могли рећи гђе и зашто путују, јер коме је тада било до спорта, а поготово риболова!? Многима је одговарало да се укине и ово мало организованости риболоваца, које смо имали преко неколицине спортско риболовних друштава, јер је на свим водама царовало безвлашће и криволов свим и свачим, а највише бомбама и другим експлозивним средствима. Иако се Скупштина одржавала у згради која је непосредно на обали Саве, само се кроз прозор могао бацити поглед на ову прелијепу ријеку. Још су били на снази забране изласка на кеј на коме су били бункери. Kуће и други објекти на обали су изгледали сабласно пусти, а многи од њих и порушених кровова и разбијених прозора. Ове тмурне слике о Градишци су исчезле чим се крочило у просторије свечано уређене сале, које су, за ову прилику посебно декорисали вриједни активисти Градишког друштва. Примјетан је био и осмијех на лицу, радост због поновног виђења многих познаника и активиста у ранијим облицима организовања спортских риболоваца, који се годинама нису виђели.
Одмах након звука српске химне, чуо се глас предсједника Иницијативног одбора и предсједавајућег Оснивачке скупштине Милована Живковића, који је присутне позвао да минутом шутње одају дужну пошту свима који више нису међу нама. У сали је завладао мук, а и по која суза је заискрила у очима оних који су изгубили своје најмилије или добре старе познанике са такмичарских стаза или са обала наших ријека и језера. Све ово је поновно прекинуо глас господина Живковића, који је, како само он то зна, скренуо пажњу свих присутних историјским ријечима: „Отварам Оснивачку скупштину Спортско риболовног савеза Републике Српске!“, након којих је услиједио аплауз, тако да није могао ни завршити реченицу којом поздравља све присутне делегате СРД, представнике Градишке општине и њиховог СРД, присутне новинаре и госте. То је морао накнадно да уради. И ово је поздрављено аплаузом свих присутних. Након овога дијела прешло се на радни дио сједнице, по предложеном и усвојеном дневном реду. Прво су изабрана радна тијела Скупштине, а за историју остаје, да су у радно предсједништво изабрани: Раде Плавшић из K. Дубице, Томислав Мијатовић из Бања Луке, Ранко Мачинковић из Српца, Душан Стегић из Градишке и Милован Живковић, као предсједник Иницијативног одбора. Записник је водио Мујо Звиркић.
У Верификациону комисију су именовани: Зоран Лукић из Градишке, Милован Ракић и Мујо Звиркић из Бања Луке, а у Изборну комисију Милован Живковић, Павле Радовић из Градишке и Светко Врбан из K. Дубице.
Према усвојеном Дневном реду, услиједило је уводно излагање професора Душана Стегића из Градишке, у облику осврта на досадашње активности Иницијативног одбора и програмској оријентацији за рад Савеза у наредном периоду. Надаље је изнесен приједлог Статута Савеза и приједлог Правилника о систему такмичења у Савезу, до израде норматива који регулишу ову област. Све ово је једногласно прихваћено и усвојено, а посебо одушевљење је изазвао приједлог јединствене дозволе за сва риболовна подручја Републике Српске. Овим је коначно остварен риболовачки сан свих спортских риболоваца Српске, да се више не дијеле, већ да заједно порибљавају, чувају и да се заједно такмиче и друже на својим ријекама и језерима широм Републике Срапске.
Закључено да се одмах морамо ухватити у коштац са свим облицима криволова и настојати, и у ова тешка ратна времена, сачувати богатство наших ријека које имамо.
Мора се констатовати, да су многа, на овој Скупштини постављена стратешка опређељења још увијек на снази и да наше јединство служи на понос, част и дику свих спортских риболоваца Српске.
На овој Скупштини су изабрани и нови људи, који су одмах преузели своје функције и допринијели да убрзо стасамо у један од најуспјешнијих и најорганизованијих Савеза у Српској.
За предсједника СРС РС је изабран проф. Душан Стегић, а мјесто потпредсједника је остало упражњено, до приступању овом Савезу друштава са Дрине и других дијелова Републике Српске и њииховом приједлогу о избору на ову функцију представника једног од њихових друштава. У Извршни одбор су изабрани, поред Душана Стегића из Градишке, и Зоран Лукић, агилни функционер овога Друштва и један од људи који су значајно допринијели организацији и успјешном ради и ове Скупштине. Из Бања Луке у ИО су изабрани два Милована, и то Ракић и Живковић, из Добоја интернационални спортски судија Братислав Настић – Бане, из Јајца Ђорђе Јокић, K. Дубице Раде Плавшић, а за дрински слив и сарајсвско-романијску регију су остављена мјеста за још три представника. Један број од ових је и данас на најодговорнијим функцијама, како нашег, тако и новог СРС БиХ и међународних спортско риболовних организација и асоцијација. На овој Скупштини су усвојени и промовисани заштитни знакови, заставе и друга обиљежја овога Савеза, који су и данас на снази.
Све одлуке и закљуци са ове Скупштине су одмах ступили на снагу, а новоизабрано, веома радно и агилно руководство новога савеза, је здушно прионуло на рад и одмах започело са њиховом реализацијом. Није то било ни најмање лако и једноставно, с обзиром на вријеме и околности, које су у то доба владале.
Из дана у дан Савез спорских риболоваца Српске је све више растао и усавршавао своје активности. Из године у годину је све успјешније организовао своја такмичења и учествовао на такмичењима на нивоу БиХ, тако да је израстао у један од најуспјешнијих спортских колектива у РС. Убрзо су његови најбољи такмичари постали и репрезентативци који су веома запажени и на међународним такмичењима. Сада имамо и европске и свјетске шампионе. Сви они допринијеше да се за нас надалеко чује и да се у најбољем свјетлу представишмо у свијету. Свему томе су немјерљиви доприноси наших кадрова, међу којим издвајамо досадашње предсједнике: Стегића, Живковића, Топаловића, Kлепића и сада Остојића, али и многе друге који нас заступају и представљају.Многи од њих су добили и заслужне награде и признања на посебно организованим свечаним скупштинама Савеза, поводом његових 10., 15. и 20. година постојања и рада. Надамо се да нас ништа неће поколебати у нашем даљњем раду и да ће, и на наредним свечаностима, ова традиција да се понавља. Да ће ријеке и језера широм Српске сваким даном бити све богатије рибом, а да ћемо се на њиховим обалама још сложније и успјешније дружити и такмичити у свим такмичарским дисциплинама и старосним категоријама. Нарочито би нас све обрадовало, када би на нашим водама, као посебан њихов украс, било што више младих, чија би весела цика и граја нађачала све ружно што се понекад чује, а нарочито када би из наших свијести и ушију избрисали још увијек присутан ехо донедавних експлозија. Очекујемо да ће ово бити резултат свеукупног нашега рада а нарочито све организованијих школа спортског риболова широм Републике Српске.
Надамо се да ће нас Савез наставити са својим успјешним радом, на добробит свих заљубљеника овога спорта, свеукупног спорта Републике Српске и његове популаризације и афирмације.